Пређи на садржај

Петар Божиновски

С Википедије, слободне енциклопедије
петар божиновски
Петар Божиновски Кочо
Лични подаци
Датум рођења(1920-01-15)15. јануар 1920.
Место рођењаБитољ, Краљевство СХС
Датум смрти26. септембар 1970.(1970-09-26) (50 год.)
Место смртиСкопље, СР Македонија, СФР Југославија
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чинпотпуковник
Херој
Народни херој од30. јула 1952.

Одликовања
Орден народног хероја Партизанска споменица 1941.

Петар Божиновски Кочо (Битољ, 15. јануар 1920Скопље, 26. септембар 1970), учесник Народноослободилачке борбе, потпуковник ЈНА, друштвено-политички радник СР Македоније и народни херој Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 15. јануара 1920. године у Битољу, у сиромашној радничкој породици. После основне школе, завршио је два разреда гимназије. Након тога је изучио кројачки занат, али се запослио у дуванском монополу. Након запослења у монополу, постао је активиста у УРС-овим синдикатима и присуствовао илегалним кружоцима.

Почетком 1941. године примљен је у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије, а убрзо после окупације, у Битољу је постао члан Комунистичке партије Југославије. Постао је и члан Месног оперативног штаба у Битољу, на чијем је челу тада био секретар МК КПЈ, Стив Наумов. Петар се с њим договарао око пребацивања бораца из града у партизанске одреде.

Крајем 1941. године, бугарска полиција расписала је потерницу за њим и новчану награду ономе ко га убије или пријави полицији. Због тога је на своју молбу био пребачен у Битољски партизански одредПелистер“, 22. априла 1942. године. Петар се у одреду истакао при ослобађању села Смилева 2. августа 1942., у нападу на бугарску полицијску станицу у селу Кажани и у борби на железничкој станици Српци, 15. новембра 1942. године. Тада је био рањен, а током борбе је спасао живот једном рањеном партизану.

Почетком 1943. године, Главни штаб НОВ и ПО Македоније поставио га је за свог курира. Од августа 1943. био је заменик политичког комесара чете у партизанском одредуДаме Груев“, након чега је од јуна до октобра 1944. био заменик политичког комесара Седме македонске бригаде. У августу 1944. године био је делегат на Првом заседању Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније.

Одмах после ослобођења радио је у Државном секретаријату унутрашњих послова, у чину потпуковника ЈНА, а затим у Управи царина. Преминуо је 26. септембра 1970. године у Скопљу, као помоћник генералног директора ПТТ Македоније.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 30. јула 1952. године.

Литература

[уреди | уреди извор]